Nakon rodjenja, kod dece se razvija veliki broj refleksa koji posle odredjenog vremena iščezavaju. Ovi refleksi su vrlo važni, jer često mogu da ukažu na postojanje nekog razvojnog poremećaja. Za logopede je naročito interesantan refleks sisanja, jer predstavlja preduslov pravilnog žvakanja i hranjenja, koji kasnije utiču na razvoj govora.
Reflekse delimo na osnovne koji su neophodni za preživnljavanje, kao na primer refleks disanja, pražnjenja creva i bešike, refleks hranjenja, i druge reflekse koji predstavljaju osnovu za razvoj brojnih funkcija u kasnijem periodu. Ovi refleksi prisutni su od rodjenja, neki čak i pre toga i mogu se ponekad videti na ultrazvuku, a gube se u različito vreme.
Refleks sisanja – Ovo je jedan od osnovnih refleksa neophodnih za preživljavanje. Javlja se još u stomaku kada fetus sisa palac, ispoljava se sisanjem svega što se nadje u novorodjenčetovim ustima. Ovaj refleks osnova je pravilnog hranjenja novorodjenčeta, traje otprilike do četvrtog meseca kada beba ovladava ovom veštinom.
Refleks traženja – Kada nežno dotaknemo bebin obraščić ona će samo okrenuti glavu u tu stranu. Ovaj refleks takodje pomaže u hranjenju jer njime beba pokušava da postavi glavu u odgovarajući položaj za sisanje.
Odbrambeni refleks – Ukoliko detetu polako prinosite neki predmet ka licu ono će okrenuti glavu na drugu stranu kako bi se zaštitilo. Ovaj refleks opstaje sve dok beba ne razvije odgovaruću motoriku da može svesno da se zaštiti.
Refleks hvatanja – Ako bebin dlan dotaknete nečim ona će čvrsto stisnuti taj predmet ili vaš prst. Ovaj stisak je neočevano jak, toliko da se dete može držati čak i ako ga podignete. Isti refleks javlja se i na nogama, ako dodirnete tabane beba će snažno skupiti prstiće. Refleks na rukama se gubi izmedju 3. i 4. meseca a na nogama oko godinu dana.
Refleks puzanja – Kako bebu stavite da leži na stomak ona će se sama postaviti u položaj za puzanje iako to ne može. Ovaj refleks se gubi oko 3. meseca.
Refleks hodanja – Ako dete uhvatite ispod pazuha, postavite ga u uspravan položaj tako da prstićima dodiruje podlogu ono će početi da pravi pokrete kao da hoda. Takodje, ako naidje na neku prepreku podići će nogu kao da pokušava da je preskoči. Ovi pokreti su slabi i beba ne može da se osloni na stopala. Obično se gubi do 3. meseca.
Moorov refleks – Ovaj refleks javlja se kada se bebi naglo pomeri podloga na kojoj leži, kada se izloži naglim i intenzivnim svetlosnim i zvučnim nadražajima. Tada beba naglo raširi ruke i noge kao i prstiće. Značajan je jer ukoliko je nekompletan može ukazati na neke neurološke poremećaje.
Urodjeni refleksi predstavljaju znak da se nervni sistem novorodjenčeta pravilno razvija. Kako bebe nisu u stanju da svesno izvode odredjene aktivnosti urodjeni refleksi predstavljaju privremenu zamenu koja ima svoju funkciju dok nervni sistem deteta ne sazri dovoljno da ono može svojevoljno da ih izvodi. Ovi refleksi su upravo zbog toga i jedan od najvažnijih znakova koji rano mogu da ukažu na probleme u razvoju. Zbog toga je veoma važno da proverite da li vaše novorodjenče ima sve reflekse i ukoliko primetite neka odstupanja da se obratite lekaru za savet i dodatne informacije.