Danas često čujemo kako stariji pričaju da u njihovo vreme nije bilo toliko dece koja nepravilno govore. I u pravu su! Uz razvoj modernih tehnologija, XXI vek nam je doneo i mnoge druge promene, poput novih poslova na tržištu rada, preoblikovanja načina života, kao i porodičnih odnosa i odnosa prema deci. Kao posledica svega toga došlo je i do promena u razvoju govora i jezika.
Davne 1952. godine u Srbiji je bilo 8% dece sa nekim oblikom smetnji u govorno-jezičkom razvoju, dok je to sada slučaj kod čak 60% dece. Uz to, oni su danas mnogo češće vezani sa poremećajima pažnje, ponašanja i učenja.
Pored poremećaja izazvanih komplikacijama u toku trudnoće ili kasnije usled zdravstvenih problema deteta, razlog za ovakvo stanje je neadekvatna govorna stimulacija. Deca danas više vremena provode ispred televizora, telefona i kompjutera nego u razgovoru sa odraslima i igri sa drugom decom. 
Pošto se govor uči imitacijom, rezultati pomenutog istraživanja i nisu neko naročito iznenadjenje.
Poseban problem predstavlja činjenica da smo danas svi veoma izloženi engleskom jeziku pa nije redak slučaj da deca koja ne znaju ni reč svog maternjeg jezika, na engleskom znaju da broje do 10 i imenuju neke predmete. Kako svaki jezik ima svoju unutrašnju strukturu i logiku koji se usvajaju nesvesno (nijedno dete ne zna zbog čega u rečenici postoje rečce ĆU,ĆE, SAM, DA… ali ih pravilno koriste) prerano izlaganje drugom jeziku može da oteža usvajanje ove jezičke osnove i samim tim uspori dalji jezički razvoj.
Prva reč se, prema normi, javlja do prve godine deteta, a do 15 meseci dete bi trebalo da koristi 20-tak reči. Sklapanje rečenice očekuje se već sa 18 meseci. Ukoliko dete kasni sa govorom, potrebno je pristupiti rešavanju problema, javiti se logopedu, odrediti dijagnozu i početi što ranije sa tretmanom. Najdelotvornije je da se, uz instrukcije logopeda, govor aktivno vežba i kod kuće, a ne samo u logopedskom kabinetu. Idealno bi bilo da se sa tretmanom počne do treće godine života, jer tada govor nije sasvim formiran i najlakše je ispraviti greške u govoru. A dete ima dovoljno vremena da do polaska u školu ispravi svoj govor i krene sa normalnim usvajanjem gradiva. Kasnije lečenje je naravno moguće, ali se problem produbljuje jer ga prate i poremećaji pažnje i ponašanja.
