Dobro je poznato da je nakon moždanog udara, moždane operacije ili tumora na mozgu, ali i posle moždanih trauma odrasloj osobi potreban logopedski tretman. Ono što se dešava kod većeg broja odraslih osoba koje su preživele moždani udar ili povredu, jeste problem u svakodnevnoj komunikaciji, u govoru, promene u glasu ili u čitanju i pisanju. Afazija obuhvata ove simptome, ali može biti udružena i sa smetnjama u pamćenje, u računanju, u orjentaciji. U navedenim stanjima osoba odlazi na logopedski tretman, gde se postavlja dijagnoza jezičkog oštećenja, odnosno, određuju se slabosti i snage osobe u jezičkim sposobnostima. Logopedski tretman afazija, ili logopedski tretman dizartrija i uopšteno svi logopedski tretmani nakon moždanog udara ili oštećenja, imaju zajednički cilj – pomoći osobi da učestvuje u svakodnevnoj komunikaciji. 
Koliko osoba može da se oporavi od afazije u toku logopedskog tretmana, zavisi od više faktora, ovde izdvajamo: veličinu moždane povrede i motivaciju osobe za logopedski tretman. Ovaj drugi faktor se kroz iskustvo u radu sa osobama sa afazijom pokazao kao veoma značajan, jer sam logopedski tretman nije moguće sprovoditi ukoliko osoba nije dovoljna motivisana i spremna za tretman, jer sve aktivnosti tokom logopedskog tretmana zahtevaju angažovanje onih kapaciteta koje osoba ima, a to nije moguće ukoliko ona svesno ne pristane na to.
Među dobro poznatim simptomima afazije su nemogućnost osobe da kaže svoje ime, adresu, zanimanje, dan u nedelji, ili da razume jednostavna pitanja. Ipak, u praksi se često sreću i simptomi kao što su: povremena nemogućnost da se kaže određena reč, nemogućnost osobe da se priseti reči, ili nemogućnost da razume dvostepena pitanja (npr. ,,kako se zove očev brat?’’). Postoje različiti tipovi afazije i kod svake osobe se ispoljava na određen način jer je svaka osoba kao individua posebna. Iz tog razloga, logopedska procena i logopedski tretman afazija se sprovode individualno, gde se za svaku osobu posebno određuje tretman, tj., onaj tip vežbi koje su baš njoj potrebne, da bi poboljšala svoju komunikaciju i svoje govorne sposobnosti nakon moždanog udara ili oštećenja.