Za sve roditelje je jako frustirajuće kada vide da njihovo dete
‘nazaduje’ i vraća se na ‘bebeće’ ponašanje. Prvo čega se svi roditelji
tada uplaše je autizam. Iako nazadovanje deluje strašno i jeste razlog za
uzbunu, ima situacija kada to nije nista zabrinjavajuće.
Regresija (nazadovanje) deteta je situacija u kojoj dete gubi
sposobnosti koje je ranije imalo. Na primer, dete koje je koristilo nošu
počinje zaboravlja da je traži, dete koje je prohodalo počinje da puzi,
dete koje je pričalo počinje da koristi besmislene reci, prestaje da traži
stvari rečima već pokazuje prstom i slično.
Uzrok ovome mogu biti ne samo razvojne smetnje več i neke mnogo
jednostavnije i bezopasnije stvari. Uzroke može mo podeliti u 3 grupe.
1. Usvajanje novih veština:
Ponekad se dešava da značajne razvojne promene od deteta
zahtevaju puno energije pa na drugim poljima nazaduju. Na primer,
može se desiti da dete koje uči da koristi nošu počne da priča lošije nego
pre. Ovo je uvek kratkotrajno i prolazi kada dete ovlada novom veštinom.
2. Velike promene u životu:
Ovakve regresije mogu duže da traju i zahtevaju vise pažnje jer su
veoma stresne za dete. To mogu biti selidba, rodjenje brata ili sestre,
polazak u vrtić, povratak majke na posao… Sve to moze izazvati
ankisoznost, a kod dece najjednostavnije rešenje je povratak na bebeće
ponašanje. U ovom sitacijama roditelji mogu pomoći svojoj deci da lakše
prodju kroz krizni period tako što će im se više posvetiti i provoditi
vremena s njima u igri i tako izbegnu ili smanje posledice na razvoj
deteta.
3. Poremećaji iz autističnog spektra:
Deca sa autizmom često imaju period tipičnog razvoja a nakon prve ili
druge godine dolazi do regresija. Kod poremećaja iz autističnog spektra
regresije su pračene i drugim smetnjama.
Stereotipna upotreba govora, ponavljanje reči i rečenica i teškoće u
komunikaciji.
Gubitak interesovanja za socijalnu interakciju.
Ukoliko primetite regresije praćene teškoćama u komunikaciji i
promenama u ponašanju deteta trebalo bi da se javite logopedu,jer je jako važno na vreme početi sa stimulativnim tretmanima
koji daju najbolje rezultate ukoliko se počne u najranijem životnom dobu.