Mama – najlepša reč na svetu.
Iako se formalna reč „majka“ razlikuje od jezika do jezika, „mama“ je univerzalna reč koja se isto izgovara na svim jezicima. Reč mama je najčešće i prva reč koju dete izgovara, pa je veoma interesantno pogledati kako se ona razvija.
Govor kod dece počinje da se razvija sa prvim plačem, a oko trećeg meseca deca počinju da guču i da po prvi put izgovaraju grlene glasove k, g, h. Nakon par meseci, oko 6-7 meseca, deca počinju da brbljaju i spajaju slogove (ma-ma, pa-pa) što predstavlja udvajanje slogova.
Međutim, u periodu brbljanja izgovaranje slogova ma-ma nema funkciju dozivanja mame (dete ne širi ruke ka mami, ne traži je pogledom), već udvajanje slogova predstavlja vežbu govornih organa.
Da li ste se nekada zapitali zašto bebe u tom periodu prvo izgovaraju ma-ma, pa-pa, a ne neke druge slogove i zašto je baš mama univerzalna reč?
Prema najobimnijem istraživanju na ovu temu koje je sproveo lingvista Roman Jakobson, za čoveka je najjednostavnije da proizvede otvorene vokale, a deca ih kroz plač proizvode svakodnevno.
Kada deca počnu da brbljaju ona svakodnevno vežbaju svoje govorne organe pomoću najjednostvnijih konsonanata, a to su m, b, p. Medjutim, deca se najčešće „opredele“ baš za konsonant „m“ a ne neki drugi konsonant. Razlog za to predstavlja dojenje. Dok mame doje svoje bebe „m“ je najjednostavniji glas koji mogu da proizvedu, kao što i odrasli izgovaraju mmmmm i povezuju sa nečim što je ukusno i prijatno.
Razvoj bebinog govora počinje rođenjem, a svakodnevnom komunikacijom sa bebom roditelji podstiču i potpomažu njegov razvoj. Konstantnom i kvalitetnom stimulacijom razvoj govora prolazi kroz periode od gukanja do brbljanja i prati regularan razvojni tok. Pa tako i reč „mama“, koja nema komunikativnu funkciju i predstavlja dečju „igru“ govornim organima, postaje reč kojom dete doziva svoju mamu.