Razvoj govora kod dece zavisi od više faktora, kako genetskih tako i od uticaja sredine, odnosno okruženja u kojem dete odrasta.
Nepravilan izgovor glasova jedna je od najčešćih patologija kod dece.
U zavisnosti od grupe glasova postoje i norme kada se očekuje da ih dete pravilno izgovara, kao i uzrast kada je potrebno započeti logopedski tretman. Takođe, postoje i različiti tipovi oštećenja glasova.
Razvoj glasova ima svoj tok, tako se oko 3.godine očekuje da dete pravilno izgovara samoglasnike i glasove t, d, k, g, h, j, n, nj, v, f.
Sa četiri godine tim glasovima bi trebalo dodati i glasove s, z, c, š, ž, l, odnosno očekivan je razumljiv govor za širu socijalnu zajednicu, kao i uredna većina glasova maternjeg jezika.
Nepravilan izgovor glasova ć, č, đ, dž, lj, r toleriše se do pete godine.
Sa polaskom u predškolsko očekivano je da je artikulacija (izgovor glasova) uredna, a fonemski sluh izdiferenciran.
Kada je nepravilan izgovor glasova u pitanju, glasovi mogu biti oštećeni po tipu omisije, supstitucije i distorzije.
Omisija glasova predstavlja potpun izostanak glasova u toku komunikacije.
Supstitucija glasova – zamena glasa nekim drugim glasom i najčešći je tip oštećenja. Primer supstitucije je kada dete glas č zamenjuje glasom c (cokolada), glas r zamenjuje glasom l (tlaktol).
Logopedski tretman dece.
Distorzija glasova – oštećen glas, dete nepravilno izgovara glas, čest primer je interdentalni sigmatizam, kada dete izbacuje jezik između zuba za glasove s,z c, takodje, distorzovanim glasom smatra se i grleno r.
Supstitucija i omisija glasova u zavisnosti od hronološkog uzrasta mogu se smatrati fiziološkim stanjem, međutim kod dece starijeg uzrasta one predstavljaju patološko stanje koje zahteva logopedski tretman.
Saveti za roditelje:
- U toku razgovora sa detetom razgovarajte kao sa odraslom osobom, ne imitirajte govor svog deteta kako ono ne bi mislilo da je takav govor u redu.
- Kada znate da dete može pravilno da izgovara određeni glas, insistirajte da ga koristi u govoru.
- Vežbajte motoriku vilice i jezika (oralna praksija), trudite se da dete žvaće čvrstu hranu, neka se oblizuje, pokreće jezik i nauči da duva svećice.