Sve češće razlog posete logopedu predstavlja kašnjenje u progovaranju kao i kašnjenje u celokupnom govorno-jezičkom razvoju.
Vrlo često roditelji neprimećuju da njihovo dete ne razume govor sve do prve posete logopedu, smatrajući da je razlog što se njihovo dete ne odaziva na ime ili ne izvršava naloge zato što ne želi.
Zbog svog neznanja i misleći da je njihovo dete još uvek malo često jako kasno započinju tretmane, i to tek nakon što ih vaspitačice u vrtiću ili neko iz okruženja “natera“ da potraže pomoć. Sa druge strane postoje i oni roditelji koji dosta vremena provode na internetu ili slušaju iskustva drugih i javljaju se dosta rano, iz straha da ne zakasne i ne propuste taj najvažniji period kada se govor najintenzivnije razvija.
Kod dosta dece govor se razvija uredno, prve reči, rečenice, javljaju se u očekivanom uzrastu, najčešće takva deca sama isprave glasove koje nepravilno izgovaraju do polaska u školu, dok je odredjenom broju podve trebna pomoć logopeda. Sa druge strane sve više se susrećemo sa decom koja na uzrastu od oko i po godine ne govore ili koriste 2 do 3 reči. Najčešće tako oskudan fond prati i nerazumevanje govora ili razumevanje vrlo malog broja reči koje se ponavljaju u svakodnevnoj komunikaciji. Njihova pažnja je rasuta, kontakt pogledom ne uspostavljaju i ne odazivaju se na ime, uglavnom ta deca nisu iz autističnog spektra. Jedan od najčešćih razloga sa kojim se susrećemo jesu digitalni uređaji koji sve češće zamenjuju pravu igru i interakciju sa drugom decom i odraslima. Deca se igraju, ručaju, uspavljuju uz mobilne telefone, najčeće slušajući strane jezike, zbog toga se sve više susrećemo sa terminom pseudo autizam.
Na početku deca pokušavaju da ostvare interakciju sa uređajem, ali pošto ne dobijaju odgovor i ona sama prestaju da komuniciraju i samo upijaju sadržaj koji im je serviran. U tom uzrastu u nedostatku osećaja za vreme oni sami ne mogu da ograniče vreme koje će provesti uz multimedijalni uređaj, a kako utiče na njihovo zadovoljstvo i ne žele da prestanu da gledaju uskraćivanje sadržaja kod njih izaziva bes i ljutnju. To dovodi do začaranog kruga. Sve je više porodica koje svoje slobodno vreme provode svako uz svoj telefon, a u nedostatku međusobne komunikacije dečiji leksički fond ostaje oskudan (dolazi do kašnjenja u progovaranju), te ne znaju da postave ili odgovore na pitanje kao i da razgovaraju, a sve to usled nedostatka dvosmerne komunikacije za čiji razvoj je osnova porodica.
Ukoliko želimo da se razvoj govora i mišljenja razvija uredno najbolje rešenje je da se deca što kasnije prvi put susretnu sa modernim tehnologijama, a kada do toga dođe roditelji su ti koji moraju kontrolisati sadržaj i vreme koje dete provede uz uređaj jer sama deca nemaju sposobnost da sebi ograniče vreme provedeno na njemu.
Kako bi se dečiji razvoj odvijao uredno za šta su ključne prve tri godine života kada se stvara najveći broj sinapsi (veza) između neurona, jer je mozak najfleksibilniji i najspremniji da uči, detetu je potrebno ograničiti sve moderne tehnologije, a pružiti mu više vremena u parku kako bi istraživalo i igralo se sa drugom decom, razvijalo maštu, mišljenje, socijalizovalo se i bilo motorički spretno.