Česta pitanja i odgovori

1. Zbog čega neka deca kasnije progovore jedno je od najčešćih pitanja. Do koje godine se toleriše izostanak govora i kada je vreme da se poseti logoped u ovom slučaju?

Postoji nekoliko faktora koji utiču na razvoj govora i na to kada će se javiti prve reči. Pre svega genetski faktor, kada je neko od roditelja kasnije progovorio postoji velika mogućnost da će isti slučaj biti i sa detetom. Zatim ako dete previše vremena provodi koristeći telefon ili gledajući TV govor će se najverovatnije razvijati usporeno. Potrebno je javiti se logopedu za mišljenje ukoliko se dete oko prvog rodjendana ne odaziva na ime, ne uspostavlja kontakt pogledom, izostaje pokazni gest. Takodje, savet logopeda potražite i ako govor kod dece izostaje i nakon 2.rodjendana .

2. Zbog čega deca počnu da mucaju?

U zavisnosti od uzrasta deteta postoje i različiti uzroci mucanja. U najranijem uzrastu javlja se fiziološko mucanje kao vrlo česta pojava. Fiziološko mucanje nastaje usled bogaćenja rečnika, jer govorni aparat ne može da isprati misaoni tok, najčešće ovaj tip mucanja dete prevazidje sponatano i bez logopedskog tretmana. U kasnijem uzrastu mucanje se najčešće javlja usled nekog stresa, povrede, losih porodičnih odnosa (razvod roditelja), polaska u školu. U tim situacijama vrlo je važno na vreme započeti tretman i uključiti psihologa.

3. Koliko je teško naučiti dete/osobu da pravilno izgovara glas“R”?

Glas R se javlja oko pete godine života, najčešće se javlja spontano kod dece koja su usvojila glasove koji prethode glasu R, kao sto su č,dz,š,l.. Period koji je potreban da se glas R nauči uz pomoć logopedskih vežbi zavisi od mnogo faktora, kao što su motivisanost roditelja i deteta, kako dete izgovara glas r, tj. Da li glas izostaje, supstituiše ga glasom L ili J, a najteži oblik prevežbavanja je kada dete koristi francusko ili grleno R.

4.  Da li upotreba novih tehnologija i koliko usporava decu da progovore?

Upotreba modernih tehnologija, pre svega telefona i tableta, negativno utiće na razvoj govora kod dece jer izostaje dvosmerna komunikacija. Posledica toga je sve veći broj dece kod koje razvoj govora kasni ili se komunikacija ne razvija uredno.

5. Koje su prve faze u progovaranju i kada se one javljaju?

Postoji nekoliko faza koje prethode prvoj reči, već od prvog meseca dete se oglašava vokalima. Već oko 3.meseca dete počinje da udvaja prve slogove i guče suglasnike, dete na govor roditelj odgovara gukanjem. Izmedju 7. i 9.meseca javlja se brbljanje, kada dete jasno udvaja slogove pa-pa, ba-ba. Oko 10.meseca dete razume nekoliko reči, sluša, imitira zvukove i oko prvog rodjendana se očekuju prve reči.

6. Koliko su roditelji realni kada ustavove da dete ima problem?

Najčešće u početku roditelji negiraju problem, ne žele da prihvate, a često ne žele ni da posete stručnjake. Vrlo često i nakon posete i započetog tretmana roditelji ne žele da prihvate očigledne činjenice kojih su i sami svesni. Potrebno je vreme, često i napredak dece da bi roditelji počeli da prihvataju to stanje.

7. Kada dete krene na logopedski tretman kako prisupete? Kojim se metodama koristite?

Ceo pristup zavisi od patologije i potreba deteta, jer svako dete je individua za sebe. Od toga zavisi da li ćemo tretman početi vežbama grube motorike, vežbama razumevanja ili produkcije govora.

8.Sta sve prethodi pojavi prve reči?

Pojavi prve reči prethode faze vokalizacije (dete spontano proizvodi glasove kada je zadovoljno ili kada plače), gukanja i brbljanja. Pored toga važnu ulogu ima i razumevnje govora koje prethodi prvoj reči, a predstavlja bazu za uredan razvoj govora.

9. Koliko ishrana ima uticaja na progovaranje?

Gutanje, žvakanje, hranjenje čvrstom hranom, period kada dete prelazi sa kašaste na čvrstu hranu , upotreba cucle, sve su to važni faktori za pravilan razvoj govornog aparata . S toga način na koji dete jede, da li odbija čvrstu hranu, davi se pri gutanju, mogu uticati na progovaranje I kvalitet govora.

10. Koliko je psihomotorni razvoj važan za razvoj govora?

Samim pokretom dete izražava svoja prva osećanja, on mu u najranijem uzrastu pomaže da upoznaje svet. Socijalni život deteta započinje odnosom koji ostvaruje sa majkom, a sve to putem svog tela u odnosu prema majčinom telu. Otkrivanjem svoj telesne šeme, imenovanjem pokreta koje izvodi, doživljajem kako svog tako I drugih tela dete otkriva dimenziju prostora, ritam vremena. A na taj nacin se bogati detetovo iskustvo.