Logopedi se često susreću sa roditeljima koji se žale da njihova deca nisu zainteresovana za književnost, da ih ne privlače knjige, pa zbog toga imaju siromašan fond reči, pa onda i nezainteresovanost za čitanje povezuju sa disleksijom. Međutim, nije svaka dečija nezainteresovanost usko povezana sa radom defektologa i logopeda, već često zavisi od najranijeg “otkrivanja” knjiga kod kuće.
Čitanje knjiga i upoznavanje dece sa njihovim sadržajem predstavlja odličan način da uvedete dete u svet mašte, što utiče pozitivno na socijalni i kognitivni razvoj deteta. Potrudite se da čitanje knjiga deci predstavite kao nešto vrlo uzbudljivo, što će očekivati svaki dan dok i samo ne nauči da čita. Kako bi kod deteta izazvali zainteresovanost i uzbuđenje, pre svega, morate početi sa zanimljivim, ali kraćim pričama (u ranijem uzrastu) koje mogu detetu da drže pažnju. Dozvolite detetu da vas prekine i postavlja pitanja. Zajedno gledajte ilustracije u knjizi i razgovarajte o njima, zatim pitajte vaše dete šta misli o samoj priči, da li bi nešto promenilo, kako bi reagovalo u određenoj situaciji. Možete sa detetom i da osmišljate nove krajeve priče. Sve to doprinosi razvoju mašte, dete širi svoje vidike, na svet gleda iz drugačije perspektive, postaje kreativnije i traži više različitih rešenja za problem.
Postoji veliki izbor knjiga sa svih kontinenata iz kojih možemo deci izvući pouke. Naročito su dobre priče iz azijskih zemalja koje veličaju mudrost i znanje, ili ruske bajke koje su poučne i primamljivog sadržaja.
Trudite se da čitanje sa decom postane vaš svakodnevni ritual, na tačno određenom mestu u vašem domu, bez televizije, telefona i bilo čega što bi vas remetilo. Stvaranjem dobre atmosfere prilikom čitanja, pozitivno ćete uticati na dečiju ljubav prema knjizi, a dete će uživati u svakoj novoj pročitanoj strani.
I ukoliko se pitate kada da počnete sa čitanjem, imajte u vidu da nikada nije rano da deci usadite ljubav prema knjizi, ali može da se desi da u tome zakasnite!